Hrana za ljubimce: vodič kroz ishranu pasa i mačaka, granule, mokra hrana i domaći obroci

Zašto je ishrana temelj zdravlja ljubimaca

Hrana nije samo dnevna obaveza. Ona direktno utiče na imunitet, kvalitet dlake i kože, rad probave, zdravlje zuba, bubrega, jetre, srca i zglobova. Kod pasa i mačaka se mnogi problemi koji izgledaju kao posebne bolesti zapravo razvijaju iz dugotrajne neodgovarajuće ishrane. Gojaznost, česta povraćanja, meka stolica, gasovi, svrab, perut, ponovljene infekcije bešike ili bubrega mogu biti povezani upravo sa onim što ljubimac jede svakog dana.

Zato je važno da o hrani razmišljate kao o preventivi, a ne kao o trošku koji treba svesti na minimum. Jeftinija hrana može izgledati kao ušteda, ali ako pas ili mačka zbog nje imaju česte probleme sa varenjem, kožom ili zubima, ukupni trošak se vremenom uvećava. Skupa hrana, sa druge strane, nije automatski i najbolja. Nekada je razlika u ceni posledica marketinga, ambalaže ili posebne linije, a ne stvarno boljeg sastava.

Najsigurniji put je da pratite svoju životinju. Ako ima sjajnu dlaku, čistu kožu, stabilnu stolicu, dobar apetit, normalnu težinu i dovoljno energije, verovatno ste na dobrom putu. Ako se često grebe, povraća, ima zadah, gasove, proliv, zatvor ili naglo gubi i dobija kilažu, vredi preispitati ishranu. U tome vam može pomoći veterinar, ali i sopstvena evidencija o tome šta tačno dajete i koliko često.

Pas i mačka nisu isto

Jedna od najčešćih grešaka u domaćinstvima sa više ljubimaca jeste hranjenje pasa i mačaka istom hranom. Mačke su obligatni mesojedi. To znači da im je meso neophodno i da njihov organizam ne može da sintetiše neke ključne hranljive materije, poput taurina, u dovoljnoj količini. Nedostatak taurina kod mačaka može dovesti do ozbiljnih problema sa srcem i vidom. Zato mačja hrana mora biti posebno formulisana i obično sadrži više proteina i masti od pseće.

Psi su, sa druge strane, svrstan u fakultativne mesojede ili svaštojede. Oni mogu da iskoriste i biljne izvore hrane, ali im je meso i dalje glavni i najkvalitetniji izvor proteina. Psu povremeno možete dati manju količinu kuvanog povrća, pirinča ili testenine, ali to ne sme da čini osnovu obroka. Mački se, pak, ne preporučuje da jede pseću hranu jer ona često nema dovoljno taurina, a može imati i sastojke koji mačkama nisu potrebni ili im mogu smetati.

Ovo je važno i zbog kupovine. Ako imate i psa i mačku, nije dobro da kupujete jednu vrstu hrane za sve. Čak i kada su u pitanju poslastice, treba voditi računa. Mačji organizam drugačije podnosi ugljene hidrate, laktozu i neke dodatke. Zato je najbezbednije da svaka vrsta dobija hranu namenjenu svojoj vrsti, a zajednički obroci sa ljudskog stola samo izuzetno i u malim količinama.

Kako čitati deklaraciju hrane za ljubimce

Deklaracija je najvažniji deo pakovanja. Bez nje je svaka procena kvaliteta samo nagađanje. Na deklaraciji se navode sastojci, analitički sastav, aditivi, uputstvo za hranjenje i rok trajanja. Sastojci su obično poređani po količini, od najzastupljenijeg do najmanje zastupljenog. Ako je prvi sastojak žitarica, škrob ili neki nusproizvod, to je znak da meso nije glavni deo recepture.

Kod dobre hrane za pse i mačke, prvi sastojak bi trebalo da bude jasno navedeno meso ili mesni obrok. Izrazi poput meso i prerađevine životinjskog porekla mogu da budu legalni, ali su manje precizni. Ako proizvođač navodi tačnu vrstu mesa, na primer piletinu, ćuretinu, jagnjetinu, junetinu ili ribu, to je obično bolji znak. Takođe je korisno videti procenat mesa, ako je naveden. Hrana koja sadrži dvadeset do trideset procenata mesa ili više često spada u bolju kategoriju od one u kojoj je meso tek treći ili četvrti sastojak.

Analitički sastav prikazuje proteine, masti, vlakna, pepeo i vlagu. Kod mačaka su proteini često između trideset i četrdeset procenata u suvoj hrani, dok su kod pasa često niži. Ali sam procenat nije dovoljan. Dva proizvoda mogu imati isti procenat proteina, a jedan može da ga dobije iz kvalitetnog mesa, a drugi iz žitarica, soje ili drugih biljnih izvora. Zato je važno čitati i sastojke, ne samo brojeve.

Aditivi mogu biti neophodni, na primer vitamini i minerali, ali ima i onih koji služe samo da hrana bude privlačnija. Pojačivači ukusa, boje, konzervansi i veštačke arome nisu znak kvaliteta. Neki prirodni konzervansi, poput tokoferola, smatraju se boljim rešenjem. Takođe treba obratiti pažnju na šećer, so i razne sirupe. Ako se nalaze visoko na listi sastojaka, to nije dobro.

Na kraju, deklaracija treba da ima jasno uputstvo za hranjenje prema težini i uzrastu. Ali to uputstvo je samo orijentir. Svaka životinja ima drugačiji metabolizam. Neka jede više, neka manje. Najbolje je početi od preporučene količine, pa je prilagoditi prema telesnoj kondiciji. Rebra ne treba da budu vidljiva, ali treba da se lako napipaju. Struk treba da bude vidljiv kada se gleda odozgo.

Suva hrana, mokra hrana i poluvlažna hrana

Suva hrana, odnosno granule, najčešći je izbor vlasnika. Praktična je, može da stoji u posudi duže vreme, lakše se meri i često je jeftinija po obroku. Kvalitetna suva hrana može da bude potpuno izbalansiran obrok. Mane su joj niži sadržaj vlage i često više ugljenih hidrata. Kod mačaka koje piju malo vode, ishrana samo granulama može da predstavlja rizik za urinarni trakt i bubrege.

Mokra hrana, u konzervama, kesicama ili pastetama, sadrži mnogo više vlage. To je prednost, posebno za mačke i za pse koji slabo piju vodu. Mokra hrana je često ukusnija i mirisnija, pa je dobra za izbirljive ljubimce, starije životinje i one koji imaju problema sa zubima. Nedostaci su veća cena po obroku, kraći rok trajanja nakon otvaranja i često jači miris. I kod mokre hrane treba čitati deklaraciju, jer ima i kvalitetnih i manje kvalitetnih proizvoda.

Poluvlažna hrana je negde između. Često je mekša od granula i privlačnija od suve hrane. Međutim, takvi proizvodi nekada sadrže više šećera, sirupa i aditiva da bi ostali mekani i ukusni. Zato ih treba davati umereno, više kao poslasticu ili prelazno rešenje, a ne kao osnovu ishrane.

Najbolji izbor zavisi od konkretne životinje. Neka mačka odbija sve osim mokre hrane, neki pas ne podnosi konzerve. Nekada je idealno kombinovati: ujutru granule, uveče mokra hrana, ili obrnuto. Ako kombinujete, vodite računa o ukupnoj količini kalorija. Dva obroka ne smeju zajedno da daju više nego što ljubimac troši.

Granule: prednosti, mane i česte zablude

Granule su najpraktičnije za većinu domaćinstava. Lako se čuvaju, mere i poslužuju. Kvalitetne granule mogu da obezbede sve što psu ili mački treba, uključujući vitamine, minerale i aminokiseline. Ali nisu sve granule iste. Razlika između ekonomske, premium i superpremium hrane nije samo u ceni. Razlika je u poreklu sastojaka, procentu mesa, vrsti žitarica, aditivima i kontroli kvaliteta.

Česta zabluda je da pas ili mačka mogu da jedu bilo koje granule ako su „dovoljno dobre“. Istina je da probava svake životinje može različito da reaguje. Nekome odgovara hrana sa piletinom, nekome sa jagnjetinom, nekome sa ribom. Nekome smeta žitarica, nekome ne. Zato je važno posmatrati stolicu, dlaku, kožu, apetit i ponašanje. Ako se posle uvođenja nove hrane pojave problemi, treba je postepeno zameniti.

Još jedna zabluda je da su granule same po sebi loše. One to nisu. Loše mogu biti sirovine, receptura i način proizvodnje. Kvalitetna suva hrana može da bude odličan izbor za pse i mačke, posebno kada vlasnik nema vremena da svakodnevno kuva ili kada putuje. Ali ni najbolje granule nisu čarolija. One moraju da odgovaraju konkretnoj životinji i da budu deo šire brige o zdravlju.

Kod mačaka je posebno važno da granule ne budu jedini izvor hrane tokom celog života. Mačke su sklone tome da piju malo vode, pa im je vlažna hrana često neophodna. Ako mačka jede samo granule, treba joj obezbediti stalni pristup svežoj vodi, a po mogućstvu i fontanu ili više posuda na različitim mestima. Povremeno davanje mokre hrane može značajno da pomogne.

Mokra hrana i konzerve: kada su najbolji izbor

Mokra hrana je često najbolji izbor za mačke, starije pse, pse sa osetljivim zubima i životinje koje ne piju dovoljno vode. Visok sadržaj vlage pomaže radu bubrega i urinarnog trakta. Takođe je korisna kod životinja koje su bolesne ili se oporavljaju, jer je mirisnija i lakše podstiče apetit. Mnogi ljubimci je obožavaju, pa može da posluži i kao nagrada ili dodatak obroku.

Ali ni mokra hrana nije automatski kvalitetna. Neke konzerve sadrže mnogo nusproizvoda, zgušnjivača, šećera i soli. Zato treba birati proizvode sa jasno navedenim mesom i što manje nepotrebnih dodataka. Ako je prvi sastojak meso, a ne voda ili žitarica, to je dobar znak. Takođe je korisno da hrana ima naveden procenat mesa, ako je moguće.

Kod mačaka treba izbegavati mokru hranu koja sadrži previše ribe ako mačka ima problema sa urinarnim traktom. Ribe mogu da budu odličan izvor proteina i omega masnih kiselina, ali preterana količina može da promeni miris urina i optereti bubrege. Piletina, ćuretina, junetina, jagnjetina i kombinacije sa povrćem često su sigurniji izbor za svakodnevnu ishranu.

Ako koristite konzerve, obratite pažnju na rok trajanja i način čuvanja. Otvorena konzerva se čuva u frižideru i daje u roku od jednog do dva dana. Ne ostavljajte mokru hranu u posudi duže od pola sata do sat, posebno po toplom vremenu. Uvek obezbedite svežu vodu.

Domaća kuvana hrana: prednosti i rizici

Mnogi vlasnici radije kuvaju za svoje ljubimce jer tada znaju šta je unutra. Domaća hrana može da bude kvalitetna ako je pravilno izbalansirana. Tipičan obrok za psa može da sadrži kuvanu piletinu, ćuretinu, junetinu ili ribu, uz pirinač, testeninu, krompir ili palentu i kuvano povrće. Mačkama treba više mesa i manje ugljenih hidrata, pa im se češće daje piletina, ćuretina, junetina, iznutrice i povremeno riba.

Prednost domaće hrane je kontrola sastojaka. Znate da li ima soli, luka, začina, konzervansa ili veštačkih aroma. Možete da prilagodite količinu i vrstu mesa. Međutim, rizik je što domaći obrok često nije nutricionistički kompletan. Ako se mesu doda samo pirinač i šargarepa, to nije dovoljno za dugoročnu ishranu. Nedostaju vitamini, minerali, kalcijum, fosfor i esencijalne masne kiseline. Zato je najbolje da sastavite plan uz pomoć veterinara ili stručnjaka za ishranu.

Takođe, domaća hrana zahteva vreme i higijenu. Meso mora biti termički obrađeno, osim ako se odlučite za sirovu ishranu pod strogim nadzorom. Kosti se nikada ne daju kuvane, jer mogu da se raspadnu na oštre delove i povrede probavni trakt. Iznutrice, poput jetre, daju se u ograničenim količinama jer previše jetre može da dovede do hipervitaminoze vitamina A.

Ako kuvate za ljubimca, nemojte dodavati so, biber, crni luk, beli luk, začine, sosove ili ulja sa dodatkom soli. Kuvajte jednostavno, bez zaprške i bez gotovih začina. Meso može da se skuva u vodi, a povrće na pari. Obrok treba da bude sobne temperature, ne vruć. Ako pripremate veću količinu, podelite je u porcije i zamrznite. Tako ćete izbeći kvarenje i imati gotov obrok za nekoliko dana.

Sirovo meso i sirova ishrana: oprez pre entuzijazma

Sirova ishrana, često poznata kao BARF ili ishrana sirovim mesom, ima mnogo zagovornika. Oni tvrde da je prirodnija, da daje bolju dlaku, čvršću stolicu i više energije. Neki psi i mačke zaista dobro reaguju na sirovo meso, kosti, iznutrice i povrće. Ali sirova ishrana nosi i ozbiljne rizike. Bakterije poput salmonele i escherichiae coli, paraziti i kontaminacija mogu da ugroze i ljubimca i ljude u domaćinstvu.

Ako se odlučite za sirovu ishranu, meso mora biti iz pouzdanog izvora i namenjeno ljudskoj ishrani. Higijena je ključna: odvojeno sečenje, pranje ruku, dezinfekcija površina i posuda. Sirove kosti se daju samo pod nadzorom i nikada kuvane. Pileće i riblje kosti su posebno rizične. Mačkama se sirovo meso često daje povremeno, ali i tada treba voditi računa o parazitima i bakterijama.

Važno je znati da sirova ishrana nije automatski izbalansirana. Ako se daje samo meso, bez odgovarajućeg odnosa kalcijuma i fosfora, bez iznutrica i bez dodatnih nutrijenata, može doći do problema sa kostima, zubima i organima. Zato je najbolje da pre prelaska na sirovu ishranu obavite razgovor sa veterinarom koji ima iskustva sa takvim režimom. Ne oslanjajte se samo na savete sa društvenih mreža.

Namirnice koje treba izbegavati ili davati s velikom pažnjom

Postoje namirnice koje su za ljude bezbedne, ali za pse i mačke mogu biti veoma opasne. Čokolada, kafa, čaj, energetska pića i drugi proizvodi sa kofeinom sadrže supstance koje mogu da izazovu ubrzan rad srca, drhtavicu, povraćanje, pa i smrt. Alkohol, testo sa kvascem, avokado, makadamija orasi, grožđe i suvo grožđe takođe spadaju u rizične namirnice. Luk i beli luk, u bilo kom obliku, mogu da oštete crvena krvna zrnca i izazovu anemiju.

Krompir se često pominje kao sporna namirnica. Sirov, zelen ili klijali krompir sadrži solanin koji može biti toksičan. Kuvan, oljušten krompir u maloj količini obično nije opasan, ali nije ni hranljivo bogat obrok za pse i mačke. Često se navodi da ga životinje ne vare najbolje. Zato ga ne treba koristiti kao osnovu ishrane. Mahunarke poput pasulja, graška, sočiva i boranije mogu da izazovu nadimanje i probavne smetnje, pa ih treba izbegavati ili davati samo u tragovima ako veterinar kaže drugačije.

Kosti su posebna tema. Kuvane kosti, naročito pileće i riblje, mogu da se cepaju na oštre delove i izazovu povrede, opstrukciju ili rupture probavnog trakta. Sirove mesnate kosti mogu da budu bezbedne za neke pse, ali samo ako su odgovarajuće veličine, sveže i ako se daju pod nadzorom. Mačkama se kosti ne preporučuju. Bezbednije su posebne grickalice namenjene čišćenju zuba, ali i njih treba birati prema veličini i uzrastu.

Ostaci sa stola nisu dobra osnova ishrane. Oni su često masni, slani, začinjeni i nutritivno neizbalansirani. Povremeni zalogaj kuvanog mesa bez soli i začina nije katastrofa, ali ne sme da čini više od deset procenata dnevnog unosa. Slatkiši, kolači, čips, grickalice i gazirana pića ne treba davati. Šećer vodi u gojaznost, probleme sa zubima, dijabetes i niz drugih zdravstvenih problema.

Bezbedne poslastice i nagrade

Poslastice su korisne za obuku, nagrađivanje i jačanje veze sa ljubimcem. Ali i one ulaze u dnevni kalorijski unos. Ako pas dobija mnogo keksića, grickalica i ostataka, njegov glavni obrok treba smanjiti. Najbolje je da poslastice budu male, kvalitetne i da ne čine više od pet do deset procenata dnevne ishrane.

Dobre poslastice mogu biti komadići kuvane piletine, ćuretine, junetine ili ribe bez kosti. Mačkama se mogu dati mali komadići kuvanog mesa, tunjevine u vodi bez soli ili posebne mačje poslastice. Psi često vole jabuku, šargarepu, krastavac, borovnicu ili komadić bundeve. Voće treba davati u malim količinama i bez šećera. Grožđe, suvo grožđe, avokado i citrusi nisu bezbedni.

Ako kupujete gotove poslastice, čitajte sastav. Mnoge sadrže šećer, sirup, boje i veštačke arome. Bolje je izabrati one sa jednostavnim sastojcima. Za pse koji imaju problema sa zubima, postoje mekane poslastice ili dentalne grickalice. Za mačke, poslastice treba da budu male i retke, jer mačke lako dobiju višak kilograma. Nikada ne dajte poslasticu koja se lako lomi na oštre delove ili može da se zaglavi u grlu.

Promena hrane i probava

Promena hrane treba da bude postepena. Nagli prelaz sa jedne vrste na drugu može da izazove proliv, povraćanje, gasove i odbijanje hrane. Idealno je da novu hranu uvodite tokom sedam do deset dana. Prvih dana pomešajte malu količinu nove hrane sa starom, pa postepeno povećavajte udeo nove. Ako se pojave problemi, usporite sa uvođenjem ili se vratite na prethodnu hranu.

Neke životinje podnose promenu lakše od drugih. Neka mačka može da pređe sa jedne hrane na drugu gotovo bez problema, dok neki pas sa osetljivim stomakom reaguje i na najmanju promenu. Zato ne postoji univerzalno pravilo. Pratite stolicu, apetit, ponašanje i kvalitet dlake. Ako se problemi nastave, obratite se veterinaru. Možda je u pitanju alergija, intolerancija ili neko drugo zdravstveno stanje.

Ako menjate hranu zbog sumnje na alergiju, najbolje je da ne kombinujete staru i novu hranu, već da uz veterinarski nadzor pređete na eliminacionu dijetu. To znači da se neko vreme koristi jedna vrsta proteina i jedan izvor ugljenih hidrata, kako bi se videlo na šta životinja reaguje. Samo kombinovanje više vrsta hrane može da zamaskira pravi uzrok problema.

Gde kupovati hranu za ljubimce

Mesto kupovine može da utiče na cenu, dostupnost i svežinu proizvoda. Neki vlasnici kupuju u velikim pet šopovima, neki u hipermarketima, neki u malim lokalnim prodavnicama, a neki naručuju online. Svaka opcija ima prednosti i mane. U velikim pet šopovima je izbor obično najveći, a osoblje može da pomogne oko vrste hrane, uzrasta i posebnih potreba. Cene su često niže nego u malim prodavnicama, posebno kada se kupuju veća pakovanja.

Hipermarketi mogu da imaju povoljne akcije, ali izbor je obično ograničen na najpoznatije brendove. Kvalitet tih proizvoda može da varira. Ako kupujete u hipermarketu, proverite rok trajanja i stanje pakovanja. Izbegavajte oštećena ili napukla pakovanja, jer hrana može da bude užegla ili kontaminirana. Lokalne prodavnice i male pet šopove često drže specijalizovane linije i mogu da naruče proizvod koji vam treba. Prednost je lični pristup, ali cena ume da bude viša.

Online kupovina je sve popularnija. Omogućava poređenje cena, dostavu na kućnu adresu i kupovinu većih pakovanja. Mane su što ne možete da vidite proizvod uživo, a dostava može da potraje. Takođe treba paziti na uslove čuvanja tokom transporta. Ako naručujete hranu, proverite da li prodavac ima jasne uslove reklamacije i da li je proizvod originalno zapakovan.

Kada kupujete na merenje, u rinfuzi ili iz većeg džaka, vodite računa o higijeni i roku trajanja. Hrana koja stoji otvorena može da izgubi kvalitet, da upije vlagu ili da se užegne. Ako kupujete veće pakovanje, čuvajte ga u zatvorenoj posudi na suvom i hladnom mestu. Ne sipajte novu hranu preko stare. Sačekajte da se posuda potpuno isprazni i operite je pre nego što je napunite.

Cena i kvalitet: kako naći ravnotežu

Cena nije savršeno merilo kvaliteta, ali jeste jedan od pokazatelja. Skuplja hrana često sadrži više mesa, kvalitetnije izvore proteina i manje aditiva. Ali ima i skupih proizvoda koji su više rezultat marketinga nego sastava. Sa druge strane, veoma jeftina hrana često koristi nusproizvode, žitarice i aditive da bi se postigla niska cena. Dugoročno, takva hrana može da izađe skuplje zbog veterinarskih troškova.

Najbolje je da uporedite nekoliko proizvoda iste kategorije. Pogledajte prvi sastojak, procenat mesa, vrstu žitarica, prisustvo šećera i broj aditiva. Zatim uporedite cenu po kilogramu i dnevnu količinu koju vaš ljubimac treba da pojede. Neka hrana je skuplja, ali se manje troši jer je hranljivija. Neka jeftina hrana se troši više jer sadrži manje mesa i više puniaca. Zato cenu treba računati po obroku, a ne samo po pakovanju.

Takođe, ne morate da kupujete najskuplje da biste svom ljubimcu pružili kvalitet. Postoje srednje kategorije koje nude dobar odnos cene i kvaliteta. Ako je budžet ograničen, bolje je izabrati proverenu hranu srednje klase nego najjeftiniju. Ako je moguće, kombinujte suvu hranu sa povremenim kuvanim obrokom ili mokrom hranom. Tako ćete povećati raznolikost i unos vlage, a da pritom ostanete u okviru budžeta.

Posebne potrebe: štenci, mačići, sterilizovani, seniori i alergije

Štenci i mačići imaju drugačije potrebe od odraslih životinja. Potrebno im je više proteina, masti, kalcijuma i energije za rast. Zato treba koristiti hranu namenjenu njihovom uzrastu. Prelazak na hranu za odrasle obično se vrši kada završe rast, što zavisi od rase i veličine. Kod velikih rasa to može biti kasnije nego kod malih. Previše kalcijuma i dodatnih suplemenata može da naškodi, pa ih ne treba davati bez veterinarskog saveta.

Sterilizovane mačke i psi imaju sporiji metabolizam i skloniji su gojaznosti. Za njih postoje posebne formule sa manje kalorija i prilagođenim sadržajem minerala. Sterilizovane mačke su posebno sklone problemima sa urinarnim traktom, pa im treba obezbediti dovoljno vlage. Mokra hrana, sveža voda i kontrola težine su ključni. Psi posle sterilizacije takođe treba da jedu manje i da se više kreću.

Seniori imaju posebne potrebe. Stariji psi i mačke mogu da imaju problema sa zubima, zglobovima, bubrezima i srcem. Mekša hrana, lako svarljivi proteini i dodaci za zglobove mogu da pomognu. Redovni veterinarski pregledi su neophodni. Ako ljubimac počne da gubi kilažu, da odbija hranu ili da pije previše vode, to može da bude znak ozbiljnog problema.

Alergije i intolerancije su sve češće. Simptomi mogu biti svrab, crvenilo kože, gubitak dlake, česte infekcije ušiju, povraćanje, proliv ili gasovi. Dijagnoza se postavlja eliminacionom dijetom i pažljivim uvođenjem namirnica. Ako se sumnja na alergiju, najbolje je konsultovati veterinara i voditi dnevnik hranjenja. Samo menjanje brendova bez plana može da pogorša problem.

Praktičan plan obroka za pse i mačke

Bez obzira na to da li koristite granule, mokru hranu ili domaće obroke, struktura obroka pomaže. Odrasli psi najčešće jedu dva puta dnevno, ujutru i uveče. Štenci jedu tri do četiri puta dnevno. Mačke su prirodno sklone manjim i češćim obrocima, pa im odgovara dva do tri obroka dnevno, uz mogućnost da imaju suvu hranu dostupnu u ograničenoj količini. Slobodno hranjenje može da dovede do gojaznosti, pa ga treba izbegavati kod pasa i mačaka koje se ne kontrolišu.

Ujutru možete dati suvu hranu, a uveče mokru. Ili obrnuto. Ako kuvate, možete jedan obrok zameniti domaćim, a drugi ostaviti granulama. Važno je da ukupna dnevna količina odgovara uzrastu, težini i aktivnosti. Merite hranu. Šolja ili kutlača nije precizna. Koristite kuhinjsku vagu ili mernu posudu. Ako ljubimac dobija poslastice, smanjite glavni obrok.

Voda mora biti dostupna stalno. Mačke često piju više ako imate fontanu ili ako su posude na mirnim mestima. Psi takođe treba da imaju svežu vodu, posebno ako jedu suvu hranu. Posude treba prati svakog dana. Hranu ne ostavljajte u posudi duže od nekoliko sati, naročito mokru. Ako ljubimac ne pojede obrok, ne dodajte novu hranu preko stare. Sačekajte sledeći obrok.

Redovna telesna kondicija je najbolji pokazatelj da li je količina hrane odgovarajuća. Jednom nedeljno izmerite ljubimca ili proverite rebra i struk. Ako se težina menja, prilagodite obroke. Ne dozvolite da se gojaznost razvije, jer je mnogo teže izgubiti kilograme nego ih sprečiti. Takođe, redovna fizička aktivnost je deo ishrane. Pas koji se mnogo kreće troši više energije od psa koji leži ceo dan.

Mitovi i činjenice o hrani za ljubimce

Jedan od najčešćih mitova je da pas može da jede sve što i čovek. To nije tačno. Psi mogu da podnesu neke namirnice koje su ljudima uobičajene, ali ne sve. Luk, beli luk, čokolada, grožđe, alkohol i kofein su opasni. Začinjena hrana može da izazove gastritis i proliv. So u većim količinama može da dovede do neravnoteže elektrolita. Zato ljudska hrana ne treba da bude osnova ishrane.

Drugi mit je da mačke mogu da budu vegetarijanci. Mačke su obligatni mesojedi i njihov organizam zahteva meso. Vegetarijanska ishrana bez veštačkih dodataka može da dovede do ozbiljnih deficita. Ako se iz etičkih ili zdravstvenih razloga razmatra posebna ishrana, to mora da bude pod stručnim nadzorom. Isto važi i za pse, koji mogu da budu na biljno zasnovanoj ishrani samo uz pažljivo planiranje i dodatke.

Treći mit je da su kosti dobre za zube. Kuvane kosti su opasne. Sirove kosti mogu da pomognu u čišćenju zuba, ali nose rizik od povreda i infekcija. Bezbednije su dentalne grickalice i redovno pranje zuba ili veterinarsko čišćenje. Četvrti mit je da je skupa hrana uvek najbolja. Cena jeste pokazatelj, ali nije garancija. Najbolja hrana je ona koja odgovara vašem ljubimcu i koju on dobro podnosi.

Peti mit je da promena hrane mora da bude česta. Raznolikost može da bude korisna, ali stalno menjanje može da izazove probavne probleme. Ako je ljubimac zdrav i dobro reaguje na hranu, nema potrebe da je menjate svakog meseca. Povremeno možete uvesti novi ukus ili vrstu mesa, ali postepeno i uz praćenje reakcija.

Zaključak: hrana kao deo odgovorne brige

Ishrana ljubimaca nije tema u kojoj postoji jedna pobednička formula. Najbolje što možete da uradite je da naučite da čitate deklaracije, da pratite svoju životinju i da birate hranu prema njenim potrebama. Ponekad će to biti kvalitetne granule, ponekad mokra hrana, ponekad domaći obrok, a često kombinacija svega. Važno je da hrana bude bezbedna, izbalansirana i prilagođena uzrastu, zdravlju i nivou aktivnosti.

Kupovina takođe može da se planira. Velika pakovanja su često ekonomičnija, pet šopovi imaju veći izbor, hipermarketi povoljnije akcije, a lokalne prodavnice ličniji pristup. Bez obzira na mesto kupovine, proverite rok trajanja, stanje pakovanja i uslove čuvanja. Ako kupujete na merenje, pazite na higijenu i svežinu. Ne štedite na hrani nauštrb zdravlja, ali ni ne plaćajte više samo zato što nešto izgleda skupo.

Na kraju, najvažnije je da posmatrate svog ljubimca. Dobra dlaka, čista koža, stabilna stolica, vedro ponašanje i zdrava težina govore više od bilo koje reklame. Ako niste sigurni, pitajte veterinara. Ako želite da promenite hranu, činite to postepeno. Ako želite da date poslasticu, neka bude mala i bezbedna. Hrana je jedan od najvažnijih načina na koji pokazujete brigu o svom psu ili mački, pa joj vredi posvetiti pažnju.